SAVE THE WORLD
понедељак, 23. август 2010.
петак, 23. јул 2010.
KLIMA UREĐAJI???
Uređaj za regulaciju toplote je dobar sluga, ali loš gospodar - ako ga pravilno upotrebljavamo, može nam olakšati sve vrelija leta, ali ako se ne držimo jednostavnih pravila - može nas čak i ubiti!
Leta su sve surovija, temperature sve ekstremnije, a poznato je da one izazivaju malaksalost i opštu slabost, naročito kada živa u termometru pređe 30° C. Uključiti klimu u ovakvim situacijama je sasvim razumno rešenje, zar ne?
Ali oprez!Česte glavobolje, nesanica i nervoza, bolovi u mišićima, kašalj, bronhitis i upala pluća samo su neke od posledica.
U aparatima se zadržavaju buđ, spore gljiva i bakterija, drugi mikroorganizmi, insekti, pesak, prašina, dlačice... Kondenzovana vlaga u toplom periodu godine, u kombinaciji s pomenutim „otpadom“, čini „dobitnu kombinaciju“ za razvoj mikroorganizama koji izazivaju teške posledice. U izuzetnim slučajevima, moguć je čak i smrtni ishod!
Najgora od svih bakterija koje možemo da „zaradimo“ od klima-uređaja jeste legionela, koja izaziva tzv. legionarsku bolest, od koje se može i umreti.
Nagle promene temperature izazivaju nagle reakcije organizma, kada je razlika između temperature u klimatizovanoj prostoriji i spoljašnje temperature veća od 10 stepeni. Krvni sudovi se ne mogu tako brzo skupljati i širiti kako se menja temperatura, pa čak i mladi ljudi mogu osetiti jak bol u grudima.
Legionarska bolest
Najopasnije od svih oboljenja koja se mogu preneti preko klima-uređaja jeste legionarska bolest. Evo nekih osnovnih podataka o njoj.
Naziv: legioneloza ili legionarska bolest
Uzročnik: bakterija legionela
Pojava: prvi put 1976. godine, na skupu Američke legije (organizacija ratnih veterana) u Filadelfiji. Obolela 221 osoba, umrle 34.
Simptomi: počinje slabošću, malaksalošću, glavoboljom i bolovima u mišićima. Telesna temperatura raste i do 39 stepeni, bolesnik kašlje, ali ne iskašljava. Napada pluća. Najčešće stradaju dijabetičari, alkoholičari, bolesnici koji idu na dijalizu i drugi sa oslabljenim imunološkim sistemom. Bolest se, ako se na vreme otkrije, uspešno leči antibioticima.
Leta su sve surovija, temperature sve ekstremnije, a poznato je da one izazivaju malaksalost i opštu slabost, naročito kada živa u termometru pređe 30° C. Uključiti klimu u ovakvim situacijama je sasvim razumno rešenje, zar ne?
Ali oprez!Česte glavobolje, nesanica i nervoza, bolovi u mišićima, kašalj, bronhitis i upala pluća samo su neke od posledica.
U aparatima se zadržavaju buđ, spore gljiva i bakterija, drugi mikroorganizmi, insekti, pesak, prašina, dlačice... Kondenzovana vlaga u toplom periodu godine, u kombinaciji s pomenutim „otpadom“, čini „dobitnu kombinaciju“ za razvoj mikroorganizama koji izazivaju teške posledice. U izuzetnim slučajevima, moguć je čak i smrtni ishod!
Najgora od svih bakterija koje možemo da „zaradimo“ od klima-uređaja jeste legionela, koja izaziva tzv. legionarsku bolest, od koje se može i umreti.
Nagle promene temperature izazivaju nagle reakcije organizma, kada je razlika između temperature u klimatizovanoj prostoriji i spoljašnje temperature veća od 10 stepeni. Krvni sudovi se ne mogu tako brzo skupljati i širiti kako se menja temperatura, pa čak i mladi ljudi mogu osetiti jak bol u grudima.
Legionarska bolest
Najopasnije od svih oboljenja koja se mogu preneti preko klima-uređaja jeste legionarska bolest. Evo nekih osnovnih podataka o njoj.
Naziv: legioneloza ili legionarska bolest
Uzročnik: bakterija legionela
Pojava: prvi put 1976. godine, na skupu Američke legije (organizacija ratnih veterana) u Filadelfiji. Obolela 221 osoba, umrle 34.
Simptomi: počinje slabošću, malaksalošću, glavoboljom i bolovima u mišićima. Telesna temperatura raste i do 39 stepeni, bolesnik kašlje, ali ne iskašljava. Napada pluća. Najčešće stradaju dijabetičari, alkoholičari, bolesnici koji idu na dijalizu i drugi sa oslabljenim imunološkim sistemom. Bolest se, ako se na vreme otkrije, uspešno leči antibioticima.
петак, 16. јул 2010.
Kaže se da odelo čini čoveka, ali je ta tvrdnja, koliko tačna, toliko i neprecizna. Jer, odelo je samo spoljni izraz čovekovih trenutnih životnih okolnosti, njegovih sklonosti, ukusa, aktuelne mode, socijalnog statusa. To je samo površina koja na nešto ukazuje, ali ne govori sve, a po najmanje o suštini čovekovog bića.Kaže se da je čovek i ono što jede, vidi, govori i radi. čoveka određuje i okruženje u kome živi. Ako pogledamo još dublje, čovek je i ono što oseća, i ono u šta veruje, tačnije - ono što misli. A tu počinje dubinska ekologija, ekologija svesti. Istini za volju, sve pobrojano utiče jedno na drugo i ne može se posmatrati izolovano. Sve jeste deo jedinstvene slike. Ipak, nivo misli, vere i uverenja je najdublji nivo na kome su promena i razvoj jedino mogući.
Okruženje kao izazov
Pođimo redom. Recimo da živite u nekoj urbanoj sredini sa njenim zahuktalim tempom života, u uslovima permanentnog vizuelnog, zvučnog i aerozagađenja, sa bukom u vidu pozadinskog šuma koji gotovo nikad ne prestaje, sa povremenim ekstremnim iskakanjima u partituri koju čine automobilske sirene, rad motora, lupnjava pneumatskih čekića, pucnjava, muzika sa ozvučenja i sl... A tu je i ogroman broj brzih informacija, štampanih, elektronskih, audio i video poruka, vesti, reklama koje stižu sa svih strana i stvaraju informacijski šum koji čovek ne stiže da obradi u jednom danu i na koji reaguje zatvaranjem preopterećenih čula...
Odgovor vašeg organizma na ovakve okolnosti je stres, tačnije odbrana. Prva linija odbrane je nervni sistem koji je neprekidno napet, neopušten. Pošto je nervni sistem povezan sa svim ostalim organima i organskim sistemima, njegova destabilizacija dovodi do destabilizacije endokrinog, cirkulatornog, kardiovaskularnog (srce), digestivnog i imunološkog sistema. Vrata bolestima su tako otvorena. Važno je reći da nisu same okolnosti te koje dovode do disharmonije i oboljenja, već je to i naš način reagovanja na podražaje iz okruženja. A tu su uključeni i nasledni (genetika) i socijalni faktori kao što su vaspitanje, obrazovanje, kulturni obrasci, mentalitet i pre svega, nivo svesti... Psihosomatska medicina danas procenjuje da 70 do 90% svih bolesti potiče od stresa. Ili, kako naš narod kaže: »Iz glave sve počinje«.
Povrh toga, tu je i stalni egzistencijalni grču koji nameće tržišna ekonomija i potrošačko društvo, gde »čovek vredi onoliko koliko zarađuje, odnosno troši«. To je nivo vrednosti, koji potiče od uverenja, odnosno preovlađujućeg načina mišljenja koje čini kolektivnu svest. Dakle, opet »iz glave«. Ako se poistovećujete sa poslom koji obavljate, profesijom kojoj pripadate ili posedom koji imate, onda ste u problemu, jer šta ste onda kada taj posao ili posed izgubite?
Lični eko-test
šta je to što jedete? šta unosite u sebe? Postoji jednostavan test od pet pitanja za procenu ekološke svesti, a koji se tiče naših životnih navika:
1. Da li pušite?
2. Da li i koliko četo pijete alkohol i gazirane bezalkoholne napitke? (navedite sve napitke kojih se setite)
3. Da li i koliko često boravite u prirodi (dnevno, nedeljno, mesečno)?
4. Koliko vremena dnevno provodite ispred ekrana (TV / PC)?
5. Da li vozite kola i koliko često? (vrlo retko, 1-2 puta nedeljno, svakodnevno)
Budite nepristrasni i ključ za vrednovanje odredite sami. Razmislite o odgovorima i prema njima procenite svoju ekološku svest.
Mentalno zagađenje
A šta je to što govorite, šta dajete od sebe, kako zračite? Još pre dve hiljade godina Isus je rekao da »nije pogan ono što u čovekova usta ulazi, već ono što iz njih izlazi«. To su čovekove misli i emocije pretočene u reči. To je psihozagađenje, emotivno i mentalno zagađenje koje najdublje utiče na naše živote.
Možda vi i jeste iskorišćavani, možda posao koji obavljate i jeste zamoran, možda neko blizak vama i jeste neiskren, nesnosan ili nesavestan, ali ... to da li su vaše misli i emocije vezane za ovu situaciju opravdane ili ne, nema nikakvog značaja... Vi ste odgovorni za svoj unutrašnji prostor, niko drugi, baš kao što ste odgovorni i za ovu planetu. Kako spolja, tako i iznutra, ako se ljudi oslobode unutrašnjeg zagađenja, prestaće da stvaraju i spoljašnje zagađenje.
Okruženje kao izazov
Pođimo redom. Recimo da živite u nekoj urbanoj sredini sa njenim zahuktalim tempom života, u uslovima permanentnog vizuelnog, zvučnog i aerozagađenja, sa bukom u vidu pozadinskog šuma koji gotovo nikad ne prestaje, sa povremenim ekstremnim iskakanjima u partituri koju čine automobilske sirene, rad motora, lupnjava pneumatskih čekića, pucnjava, muzika sa ozvučenja i sl... A tu je i ogroman broj brzih informacija, štampanih, elektronskih, audio i video poruka, vesti, reklama koje stižu sa svih strana i stvaraju informacijski šum koji čovek ne stiže da obradi u jednom danu i na koji reaguje zatvaranjem preopterećenih čula...
Odgovor vašeg organizma na ovakve okolnosti je stres, tačnije odbrana. Prva linija odbrane je nervni sistem koji je neprekidno napet, neopušten. Pošto je nervni sistem povezan sa svim ostalim organima i organskim sistemima, njegova destabilizacija dovodi do destabilizacije endokrinog, cirkulatornog, kardiovaskularnog (srce), digestivnog i imunološkog sistema. Vrata bolestima su tako otvorena. Važno je reći da nisu same okolnosti te koje dovode do disharmonije i oboljenja, već je to i naš način reagovanja na podražaje iz okruženja. A tu su uključeni i nasledni (genetika) i socijalni faktori kao što su vaspitanje, obrazovanje, kulturni obrasci, mentalitet i pre svega, nivo svesti... Psihosomatska medicina danas procenjuje da 70 do 90% svih bolesti potiče od stresa. Ili, kako naš narod kaže: »Iz glave sve počinje«.
Povrh toga, tu je i stalni egzistencijalni grču koji nameće tržišna ekonomija i potrošačko društvo, gde »čovek vredi onoliko koliko zarađuje, odnosno troši«. To je nivo vrednosti, koji potiče od uverenja, odnosno preovlađujućeg načina mišljenja koje čini kolektivnu svest. Dakle, opet »iz glave«. Ako se poistovećujete sa poslom koji obavljate, profesijom kojoj pripadate ili posedom koji imate, onda ste u problemu, jer šta ste onda kada taj posao ili posed izgubite?
Lični eko-test
šta je to što jedete? šta unosite u sebe? Postoji jednostavan test od pet pitanja za procenu ekološke svesti, a koji se tiče naših životnih navika:
1. Da li pušite?
2. Da li i koliko četo pijete alkohol i gazirane bezalkoholne napitke? (navedite sve napitke kojih se setite)
3. Da li i koliko često boravite u prirodi (dnevno, nedeljno, mesečno)?
4. Koliko vremena dnevno provodite ispred ekrana (TV / PC)?
5. Da li vozite kola i koliko često? (vrlo retko, 1-2 puta nedeljno, svakodnevno)
Budite nepristrasni i ključ za vrednovanje odredite sami. Razmislite o odgovorima i prema njima procenite svoju ekološku svest.
Mentalno zagađenje
A šta je to što govorite, šta dajete od sebe, kako zračite? Još pre dve hiljade godina Isus je rekao da »nije pogan ono što u čovekova usta ulazi, već ono što iz njih izlazi«. To su čovekove misli i emocije pretočene u reči. To je psihozagađenje, emotivno i mentalno zagađenje koje najdublje utiče na naše živote.
Možda vi i jeste iskorišćavani, možda posao koji obavljate i jeste zamoran, možda neko blizak vama i jeste neiskren, nesnosan ili nesavestan, ali ... to da li su vaše misli i emocije vezane za ovu situaciju opravdane ili ne, nema nikakvog značaja... Vi ste odgovorni za svoj unutrašnji prostor, niko drugi, baš kao što ste odgovorni i za ovu planetu. Kako spolja, tako i iznutra, ako se ljudi oslobode unutrašnjeg zagađenja, prestaće da stvaraju i spoljašnje zagađenje.
Misliti globalno,delovati lokalno
Jedna od najbitnijih i najraširenijih poruka ekologa je "misliti globalno a delovati lokalno". To znači da nije dovoljno znati šta čoveku preti, već je neophodno znati i kako se od tih pretnji sačuvati, pa i kako ih preduprediti da se kao pretnje i ne pojavljuju.
Naglo pogoršanje stanja prirode, sve veći broj zagađujućih materija koje se raznose atmosferom, tlom i vodenim površinama usled enormnog razvoja industrije i saobraćaja motornim vozilima, uz neštedljivo korišćenje fosilnih goriva uglja, nafte i zemnog gasa, dovodi čovečanstvo, pa i ovu nauku, pred velike probleme hoda kroz budućnost. Porast svetskog stanovništva do granica mogućeg opstanka, uz istovremeno smanjenje klasičnih izvora energije i ograničenih zaliha hrane zahtevaju ozbiljno preispitivanje čovekovih želja i mogućnosti da skladno živi na Zemlji i sa njenom prirodom koja se sve više uništava ljudskim aktivnostima. Izmene globalne klime, sve veći porast ugljendioksida u atmosferi usled njegove velike produkcije u industriji, ali i smanjenjem zaštitnog šumskog Zemljinog pojasa, planetarni efekti "staklene bašte", smanjenje ozonskog omotača koji zaustavlja škodljivo ultraljubičasto zračenje, uz istovremeni porast radioaktivnog zračenja usled sve većeg korišćenja nuklearnih sirovina za dobijanje neophodne energije i upotrebe i gomilanja atomskog naoružanja, kazuju da se čovečanstvo nalazi na tački velike prekretnice: ili će nastaviti dosadašnjim putem koji ga vodi u samoubilaštvo, ili će svoje aktivnosti i svoj život prilagoditi mogućnostima planete.
Naglo pogoršanje stanja prirode, sve veći broj zagađujućih materija koje se raznose atmosferom, tlom i vodenim površinama usled enormnog razvoja industrije i saobraćaja motornim vozilima, uz neštedljivo korišćenje fosilnih goriva uglja, nafte i zemnog gasa, dovodi čovečanstvo, pa i ovu nauku, pred velike probleme hoda kroz budućnost. Porast svetskog stanovništva do granica mogućeg opstanka, uz istovremeno smanjenje klasičnih izvora energije i ograničenih zaliha hrane zahtevaju ozbiljno preispitivanje čovekovih želja i mogućnosti da skladno živi na Zemlji i sa njenom prirodom koja se sve više uništava ljudskim aktivnostima. Izmene globalne klime, sve veći porast ugljendioksida u atmosferi usled njegove velike produkcije u industriji, ali i smanjenjem zaštitnog šumskog Zemljinog pojasa, planetarni efekti "staklene bašte", smanjenje ozonskog omotača koji zaustavlja škodljivo ultraljubičasto zračenje, uz istovremeni porast radioaktivnog zračenja usled sve većeg korišćenja nuklearnih sirovina za dobijanje neophodne energije i upotrebe i gomilanja atomskog naoružanja, kazuju da se čovečanstvo nalazi na tački velike prekretnice: ili će nastaviti dosadašnjim putem koji ga vodi u samoubilaštvo, ili će svoje aktivnosti i svoj život prilagoditi mogućnostima planete.
четвртак, 15. јул 2010.
Zagađenje vazduha
Cist vazduh je osnov za zdravlje i zivot ljudi i citavog ekosistema. Vazduh je smesa gasova koja cini atmosferu, a sastoji se priblizno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih kolicina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih necistoca.
Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Zagadjeni vazduh utice na razlicite nacine na zdravlje ljudi i citav ekosistem. Atmosfera sluzi i kao sredstvo transporta zagadjujucih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca.
Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i saobracaj.
Najcesce zagadjujuce materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikrocestice cadji. Specificne zagadjujuce materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teski metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat razlicitih aktivnosti.
Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksican u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije poticu uglavnom od saobracaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa.
Procenjuje se da emisija sumpornog dioksida (SO2) u Evropi iznosi 39 M-tona godisnje. Emisija SO2 jedinjenja drasticno je veca u zimskom, nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje se najcesce i najvise u centralno, juznoj i jugoistocnoj Evropi. Zato su vlasti u drzavama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. Koncentracija SO2 u atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad koncentracije SO2 u atmosferi rezultat je redukcije koriscenja fosilnih goriva u zagrevanju domacinstava.
Emitovane kisele supstance kao sto su SO2 i azot dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za to vreme preci razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara, gde se preobrazuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti SO2 i NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinskih voda (kisele kise) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Efekti acidifikacije odrazavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povecanje pH i povecanje toksicnih metala u vodi, biljke su osjetljive na povecanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljistu, ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja povrsinske ili podzemne vode koje cesto imaju neprimeren pH i povecanu koncentraciju metala.
Efekat staklene baste
Ugljen dioksid (CO2) - Uticaj na promene u atmobiosferi: osnovni naucni dokazi pokazuju da CO2 igra znacajnu ulogu kad je u pitanju efekat staklene baste. Inace, ovo je prirodni fenomen - rezultat apsorpcije kratkotalasnog Suncevog zracenja koje Zemlja apsorbuje, ali zbog pojasa ugljen-dioksida i drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni zraci ne mogu da se probiju u kosmos, vec ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbuje Zemlja (dugotalasno infracrveno zracenje). Ovaj proces rezultuje efektom zagrevanja atmosfere do tacke koja je mnogo visa nego sto bi to normalno bio slucaj, jer je znatno povecana prisutna koncentracija CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi. Posto su za znacajne kolicine gasova staklenika odgovorni upravo antropogeni izvori, ovaj efekat je privukao paznju javnosti, ali i rezultate i uocene promene izazvane njegovim dejstvom.
Protokol iz Kjota
U japanskom gradu Kjotou 1997. godine oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, ciji je cilj sprecavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, koji se smatraju glavni uzrocnicima porasta temperatura na Zemlji, odnosno stvaranja efekta “staklene baste”.
Prema Protokolu iz Kjotoa, industrijske zemlje do 2012. godine moraju da smanje emisiju stetnih gasova u atmosferu u proseku za pet odsto u odnosu na nivo emisije 1990. godine.
Problem je u tome sto taj dokument postaje pravno obavezujuci tek kada 55 zemalja koje proizvode 55% globalne emisije ugljen-dioksida ratifikuju Protokol.
SAD i Australija su, medjutim, istupile iz Protokola, Kambera uz obrazlozenje da ce njegovom ratifikacijom izvoz prljave industrije biti usmeren ka zemljama u razvoju, a u Australiji nastati manjak radnih mesta, sto ce, prema misljenju premijera Dzona Hauarda, znatno ugroziti industriju zemlje. Interesantno je, medjutim, da, prema Protokolu, Australija ima pravo da za osam procenata poveca nivo emisije CO2 u odnosu na 1990. godinu.
SAD, najveci svetski zagadjivac, svoje odbijanje su obrazlozile cinjenicom da bi ratifikovanje Kjoto protokola nanelo stetu nacionalnoj ekonomiji, a Vasington je zauzvrat formulisao domaci plan zastite zivotne sredine.
Do sada su Kjoto protokol od 15 zemalja Evropske unije, ratifikovale Austrija, Belgija, Danska, Finska, Nemacka, Grcka, Irska, Italija, Luksemburg, Spanija, Svedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske. Protokol su ratifikovale i Norveska i Malta, a u istocnoj i centralnoj Evropi Rumunija i Slovacka.
Jedan od svakako znacajnih koraka u poslednje vreme je sto se zemljama koje su ratifikovale Protokol 4. juna prikljucio i Japan, jedan od velikih svetskih zagadjivaca.
Trend globalnog zagrevanja
Prema izvestaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj proslosti nece izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i zivot na planeti kao sto bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja. Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon zavrsetka Medjuvladinog panela o klimatskim promenama, odrzanog 2001. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH), koja prognozira da bi temperatura na povrsini zemlje do 2100. godine mogla porasti od 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusovih. Ova studija predvidja da bi takav rast temperature mogao prouzrokavati otapanje lednika i artickog polarnog prekrivaca, povecanje nivoa mora, pojavu oluja, destabilizaciju i nestanak zivotinjskih stanista i migracije zivotinja prema severu, salinizaciju pitkih voda, masovno unistenje suma, ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike suse.
Ukoliko se uzme u obzir da ce zahvaljujuci ljudskoj aktivnosti udvostruciti kolicina CO2 koja ce se u ovom veku emitovati u atmosferu, moglo bi sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na globalnom nivou, i to mozda u razdoblju od nekoliko godina!
Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Zagadjeni vazduh utice na razlicite nacine na zdravlje ljudi i citav ekosistem. Atmosfera sluzi i kao sredstvo transporta zagadjujucih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca.
Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i saobracaj.
Najcesce zagadjujuce materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikrocestice cadji. Specificne zagadjujuce materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teski metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat razlicitih aktivnosti.
Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksican u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije poticu uglavnom od saobracaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa.
Procenjuje se da emisija sumpornog dioksida (SO2) u Evropi iznosi 39 M-tona godisnje. Emisija SO2 jedinjenja drasticno je veca u zimskom, nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje se najcesce i najvise u centralno, juznoj i jugoistocnoj Evropi. Zato su vlasti u drzavama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. Koncentracija SO2 u atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad koncentracije SO2 u atmosferi rezultat je redukcije koriscenja fosilnih goriva u zagrevanju domacinstava.
Emitovane kisele supstance kao sto su SO2 i azot dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za to vreme preci razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara, gde se preobrazuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti SO2 i NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinskih voda (kisele kise) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Efekti acidifikacije odrazavaju se na: vodene organizme koji su osetljivi na povecanje pH i povecanje toksicnih metala u vodi, biljke su osjetljive na povecanje koncentracije hidrogenovih jona u zemljistu, ljudi takodje trpe posledice acidifikacije zbog konzumiranja povrsinske ili podzemne vode koje cesto imaju neprimeren pH i povecanu koncentraciju metala.
Efekat staklene baste
Ugljen dioksid (CO2) - Uticaj na promene u atmobiosferi: osnovni naucni dokazi pokazuju da CO2 igra znacajnu ulogu kad je u pitanju efekat staklene baste. Inace, ovo je prirodni fenomen - rezultat apsorpcije kratkotalasnog Suncevog zracenja koje Zemlja apsorbuje, ali zbog pojasa ugljen-dioksida i drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni zraci ne mogu da se probiju u kosmos, vec ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbuje Zemlja (dugotalasno infracrveno zracenje). Ovaj proces rezultuje efektom zagrevanja atmosfere do tacke koja je mnogo visa nego sto bi to normalno bio slucaj, jer je znatno povecana prisutna koncentracija CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi. Posto su za znacajne kolicine gasova staklenika odgovorni upravo antropogeni izvori, ovaj efekat je privukao paznju javnosti, ali i rezultate i uocene promene izazvane njegovim dejstvom.
Protokol iz Kjota
U japanskom gradu Kjotou 1997. godine oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, ciji je cilj sprecavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, koji se smatraju glavni uzrocnicima porasta temperatura na Zemlji, odnosno stvaranja efekta “staklene baste”.
Prema Protokolu iz Kjotoa, industrijske zemlje do 2012. godine moraju da smanje emisiju stetnih gasova u atmosferu u proseku za pet odsto u odnosu na nivo emisije 1990. godine.
Problem je u tome sto taj dokument postaje pravno obavezujuci tek kada 55 zemalja koje proizvode 55% globalne emisije ugljen-dioksida ratifikuju Protokol.
SAD i Australija su, medjutim, istupile iz Protokola, Kambera uz obrazlozenje da ce njegovom ratifikacijom izvoz prljave industrije biti usmeren ka zemljama u razvoju, a u Australiji nastati manjak radnih mesta, sto ce, prema misljenju premijera Dzona Hauarda, znatno ugroziti industriju zemlje. Interesantno je, medjutim, da, prema Protokolu, Australija ima pravo da za osam procenata poveca nivo emisije CO2 u odnosu na 1990. godinu.
SAD, najveci svetski zagadjivac, svoje odbijanje su obrazlozile cinjenicom da bi ratifikovanje Kjoto protokola nanelo stetu nacionalnoj ekonomiji, a Vasington je zauzvrat formulisao domaci plan zastite zivotne sredine.
Do sada su Kjoto protokol od 15 zemalja Evropske unije, ratifikovale Austrija, Belgija, Danska, Finska, Nemacka, Grcka, Irska, Italija, Luksemburg, Spanija, Svedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske. Protokol su ratifikovale i Norveska i Malta, a u istocnoj i centralnoj Evropi Rumunija i Slovacka.
Jedan od svakako znacajnih koraka u poslednje vreme je sto se zemljama koje su ratifikovale Protokol 4. juna prikljucio i Japan, jedan od velikih svetskih zagadjivaca.
Trend globalnog zagrevanja
Prema izvestaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj proslosti nece izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i zivot na planeti kao sto bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja. Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon zavrsetka Medjuvladinog panela o klimatskim promenama, odrzanog 2001. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH), koja prognozira da bi temperatura na povrsini zemlje do 2100. godine mogla porasti od 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusovih. Ova studija predvidja da bi takav rast temperature mogao prouzrokavati otapanje lednika i artickog polarnog prekrivaca, povecanje nivoa mora, pojavu oluja, destabilizaciju i nestanak zivotinjskih stanista i migracije zivotinja prema severu, salinizaciju pitkih voda, masovno unistenje suma, ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike suse.
Ukoliko se uzme u obzir da ce zahvaljujuci ljudskoj aktivnosti udvostruciti kolicina CO2 koja ce se u ovom veku emitovati u atmosferu, moglo bi sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na globalnom nivou, i to mozda u razdoblju od nekoliko godina!
Biodiverzitet
Bioloska raznolikost podrazumeva raznolikost zivih organizama koji nastanjuju kopno i vodu, kao i raznolikost unutar razlicitih vrsta, izmedju vrsta i ekosistema. Biodiverzitet nije samo sveukupna raznolikost oblika i pojava biljnog i zivotinjskog sveta, vec i raznolikost funkcija zivih organizama.
Radi opstanka nase planete i harmonicnog suzivota coveka i prirode, svet se bi trebao da se usmeri na dva glavna cilja: ocuvanje i odrzivo koriscenje biodiverziteta. Ocuvanje biodiverziteta je konzervacija i obnavljanje narusenih ekosistema i prirodnih stanista, kao i ocuvanje i oporavak biljnih i zivotinjskih vrsta.
Odrzivo koriscenje (Sustainable use) je takvo koriscenje komponenata bioloske raznovrsnosti koje ne prouzrokuje narusavanje biodiverziteta, vec predstavlja racionalno koriscenje prirodnih dobara i odrzavanje onog stepena potencijala biodiverziteta koji odgovara potrebama i teznjama sadasnjih i buducih generacija.
Geneticki diverzitet podrazumeva varijabilnost zivih vrsta na Zemlji i geneticku informaciju o svim vrstama biljaka, zivotinja, gljiva i mikroorganizama na Zemlji koje, svaka ponaosob, imaju specificnu genetsku kombinaciju stvorenu evolucijom i koja se ne moze ponoviti u drugim vrstama.
Specijski diverzitet obuhvata ukupan broj organskih vrsta u svim ekosistema na Zemlji, od prapocetaka zivota. Prema nekim podacima, Zemlju nastanjuje izmedju 5 do 80 miliona biljnih i zivotinjskih vrsta, od kojih je poznato i opisano samo oko 1,5 miliona vrsta. Postoji milion malih beskickmenjaka (uglavnom insekata) koji cine 73% sveukupnog zivog sveta. Od opisanih zivotinjskih vrsta 4.763 su sisari, 9.946 ptice, a reptila, vodozemaca i riba je vise od 35.000.
Ekosistemski diverzitet oznacava ukupnu raznovrsnost stanista i biocenoza, kao i ekoloskih procesa u biosferi.
Zivotinjski i biljni svet
Svakoj cetvrtoj vrsti sisara na Zemlji preti istrebljenje, a pred izumiranjem je i 50% biljaka!
Najvecu opasnost po zivotinjski i biljni svet predstavljaju krivolov i trgovina zivotinjama, biznis koji svake godine donosi izmedju pet i osam milijardi dolara i cije su zrtve preko 350 miliona biljaka i zivotinja.
Medju najugrozenijim zivotinjskim i biljnim vrstam nalaze se, izmedju ostalih, majmuni, tigrovi, veliki panda, slonovi, nosorozi, tibetanske antilope, morske kornjace, razne vrste krokodila i zmija, od ptica papagaji, zdralovi i fazani, a od biljaka narocito kaktusi i orhideje.Najveci uzrocnici nestanka pojedinih biljnih i zivotinjski vrsta pre svega su gubitak stanista i lose raspolaganje zemljistem.
Od 1960. do 1990. godine u zemljama u razvoju je unisteno oko 37% divljeg zemljista
Do 20% tropskih suma, koje predstavljaju „pluca“ Zemlje, nestalo je od 1960. do 1990. godine.
Od 1990. do 1998. godine isuseno je oko 50% mocvarnog podrucja. Zbog sedimentacije i neodrzivog koriscenja zemljista za 35% koralnih grebena postoji opasnost da potpuno izumru u narednih 30 godina!
Kriticno ugrozeni su pre svega ribe- saran, jesetra, ibis, kao i zmija sarka. Za sada se zaba krastaca, slepi mis, pijavica i sumski mrav nalaze u manjoj opasnosti i potrebno je preduzeti sve mere da ne bi izgubili te i mnoge druge dragocene stanovnike naseg podrucja.
Radi opstanka nase planete i harmonicnog suzivota coveka i prirode, svet se bi trebao da se usmeri na dva glavna cilja: ocuvanje i odrzivo koriscenje biodiverziteta. Ocuvanje biodiverziteta je konzervacija i obnavljanje narusenih ekosistema i prirodnih stanista, kao i ocuvanje i oporavak biljnih i zivotinjskih vrsta.
Odrzivo koriscenje (Sustainable use) je takvo koriscenje komponenata bioloske raznovrsnosti koje ne prouzrokuje narusavanje biodiverziteta, vec predstavlja racionalno koriscenje prirodnih dobara i odrzavanje onog stepena potencijala biodiverziteta koji odgovara potrebama i teznjama sadasnjih i buducih generacija.
Geneticki diverzitet podrazumeva varijabilnost zivih vrsta na Zemlji i geneticku informaciju o svim vrstama biljaka, zivotinja, gljiva i mikroorganizama na Zemlji koje, svaka ponaosob, imaju specificnu genetsku kombinaciju stvorenu evolucijom i koja se ne moze ponoviti u drugim vrstama.
Specijski diverzitet obuhvata ukupan broj organskih vrsta u svim ekosistema na Zemlji, od prapocetaka zivota. Prema nekim podacima, Zemlju nastanjuje izmedju 5 do 80 miliona biljnih i zivotinjskih vrsta, od kojih je poznato i opisano samo oko 1,5 miliona vrsta. Postoji milion malih beskickmenjaka (uglavnom insekata) koji cine 73% sveukupnog zivog sveta. Od opisanih zivotinjskih vrsta 4.763 su sisari, 9.946 ptice, a reptila, vodozemaca i riba je vise od 35.000.
Ekosistemski diverzitet oznacava ukupnu raznovrsnost stanista i biocenoza, kao i ekoloskih procesa u biosferi.
Zivotinjski i biljni svet
Svakoj cetvrtoj vrsti sisara na Zemlji preti istrebljenje, a pred izumiranjem je i 50% biljaka!
Najvecu opasnost po zivotinjski i biljni svet predstavljaju krivolov i trgovina zivotinjama, biznis koji svake godine donosi izmedju pet i osam milijardi dolara i cije su zrtve preko 350 miliona biljaka i zivotinja.
Medju najugrozenijim zivotinjskim i biljnim vrstam nalaze se, izmedju ostalih, majmuni, tigrovi, veliki panda, slonovi, nosorozi, tibetanske antilope, morske kornjace, razne vrste krokodila i zmija, od ptica papagaji, zdralovi i fazani, a od biljaka narocito kaktusi i orhideje.Najveci uzrocnici nestanka pojedinih biljnih i zivotinjski vrsta pre svega su gubitak stanista i lose raspolaganje zemljistem.
Od 1960. do 1990. godine u zemljama u razvoju je unisteno oko 37% divljeg zemljista
Do 20% tropskih suma, koje predstavljaju „pluca“ Zemlje, nestalo je od 1960. do 1990. godine.
Od 1990. do 1998. godine isuseno je oko 50% mocvarnog podrucja. Zbog sedimentacije i neodrzivog koriscenja zemljista za 35% koralnih grebena postoji opasnost da potpuno izumru u narednih 30 godina!
Kriticno ugrozeni su pre svega ribe- saran, jesetra, ibis, kao i zmija sarka. Za sada se zaba krastaca, slepi mis, pijavica i sumski mrav nalaze u manjoj opasnosti i potrebno je preduzeti sve mere da ne bi izgubili te i mnoge druge dragocene stanovnike naseg podrucja.
среда, 14. јул 2010.
уторак, 13. јул 2010.
Ekološki problemi koje analiziramo su najveći izazovi koje već
konfrontiraju naše društvo i zahtevaju globalnu planetarnu novu alternativu
civilizacije, - a to dalje znači, moramo se opredeliti za ideje koje će izraziti
rekonceptualizaciju sveta i koje će objektivno biti efektivni uzročnici novih
promena. Tu se kao najbitniji izvor promena nameće i vidi u tehnologiji, jer
ona objektivno stvara nove mogućnosti usavršavanja prirode i
transformisanja resursa, nezavisno od tipa i razvijenosti društva ponaosob.
Takav pristup pretpostavlja napuštanje stihijnosti u razvoju. Moraju se
stvarati nove institucije za ekološke probleme koje bi permanentno radile na
programskim alternativama, i naravno, nužno je organizovano izdvajati
finansijska sredstva u okviru svakog društva ponaosob, za zaštitu i očuvanje
prirodne, životne sredine.
Ekološki problemi savremenog čoveka su toliko obimni i intenzivni
da prevazilaze moć efektivne intervencije bilo koje pojedinačne zemlje,
organizacije, struke, nauke i discipline. Samo zajednički saznajno-praktični
napori svih zemalja, mogu da ublaže zastrašujuće posledice ekološke
katastrofe. Taj projekat pripada nacrtu jednog drugačijeg shvatanja sveta,
društva, politike, ekonomije, privrede, industrije, kulture i naravno socijalne
etike. Čovečanstvo mora da angažuje sve saznajne resurse naše civilizacije,
kako bi pokrenulo globalnu borbu protiv posledica koje je samo proizvelo.
Taj proces ekološkog senzibilizovanja ljudi mora da bude permanentan, i
dugoročan, mora da se odvija na svim nivoima podjednako, kako na
globalnom tako i na lokalnom planu. To učenje nove ekološke kulture mora
da krene od svetske zajednice, od njenih zakona, načela, principa i
konvencija, koje će obavezivati sve zemlje sveta.
Ugrožena budućnost prirode i čoveka traži jednu novu etiku
solidarnosti sa organskim svetom čiji smo mi neraskidivi deo. U pitanju više
nije princip nade, već princip odgovornosti prema prirodi shvaćen kao
ljudska samoodgovornost. "Budućnost čovječanstva je prva obaveza
čovjekovog kolektivnog ponašanja u doba negativnog ishoda tehničke
civilizacije, koja je postala svemoćna. U ovom je sadržana ... i budućnost
prirode ... cele biosfere ...
Interes čoveka u najsublimiranijem smislu poklapa se s interesom
ostalog života koji je njegova svetska domovina". Dostojanstvo čoveka je
nemoguće izgraditi bez dostojanstva prirode. To dostojanstvo prirode nam
nalaže da konačno prestanemo da svetsku okolinu tretiramo na egoističan
način.
konfrontiraju naše društvo i zahtevaju globalnu planetarnu novu alternativu
civilizacije, - a to dalje znači, moramo se opredeliti za ideje koje će izraziti
rekonceptualizaciju sveta i koje će objektivno biti efektivni uzročnici novih
promena. Tu se kao najbitniji izvor promena nameće i vidi u tehnologiji, jer
ona objektivno stvara nove mogućnosti usavršavanja prirode i
transformisanja resursa, nezavisno od tipa i razvijenosti društva ponaosob.
Takav pristup pretpostavlja napuštanje stihijnosti u razvoju. Moraju se
stvarati nove institucije za ekološke probleme koje bi permanentno radile na
programskim alternativama, i naravno, nužno je organizovano izdvajati
finansijska sredstva u okviru svakog društva ponaosob, za zaštitu i očuvanje
prirodne, životne sredine.
Ekološki problemi savremenog čoveka su toliko obimni i intenzivni
da prevazilaze moć efektivne intervencije bilo koje pojedinačne zemlje,
organizacije, struke, nauke i discipline. Samo zajednički saznajno-praktični
napori svih zemalja, mogu da ublaže zastrašujuće posledice ekološke
katastrofe. Taj projekat pripada nacrtu jednog drugačijeg shvatanja sveta,
društva, politike, ekonomije, privrede, industrije, kulture i naravno socijalne
etike. Čovečanstvo mora da angažuje sve saznajne resurse naše civilizacije,
kako bi pokrenulo globalnu borbu protiv posledica koje je samo proizvelo.
Taj proces ekološkog senzibilizovanja ljudi mora da bude permanentan, i
dugoročan, mora da se odvija na svim nivoima podjednako, kako na
globalnom tako i na lokalnom planu. To učenje nove ekološke kulture mora
da krene od svetske zajednice, od njenih zakona, načela, principa i
konvencija, koje će obavezivati sve zemlje sveta.
Ugrožena budućnost prirode i čoveka traži jednu novu etiku
solidarnosti sa organskim svetom čiji smo mi neraskidivi deo. U pitanju više
nije princip nade, već princip odgovornosti prema prirodi shvaćen kao
ljudska samoodgovornost. "Budućnost čovječanstva je prva obaveza
čovjekovog kolektivnog ponašanja u doba negativnog ishoda tehničke
civilizacije, koja je postala svemoćna. U ovom je sadržana ... i budućnost
prirode ... cele biosfere ...
Interes čoveka u najsublimiranijem smislu poklapa se s interesom
ostalog života koji je njegova svetska domovina". Dostojanstvo čoveka je
nemoguće izgraditi bez dostojanstva prirode. To dostojanstvo prirode nam
nalaže da konačno prestanemo da svetsku okolinu tretiramo na egoističan
način.
Neophodnost podizanja opšte svesti o važnosti očuvanja i unapređivanja sredine u kojoj živimo nije statična i nepromenjljiva veličina. I sami znate da kako prolazi vreme vazduh i reke ne bivaju sve čistiji već obrnuto. Često možete čuti ili videti kako se na pominjanje ekoloških problema odmahuje rukom uz izgovore o postojanju mnogih "životnijih" problema...Način na koji se često gleda na ljude koji ukazuju na hronične probleme zagađenja je krajnja neozbiljnost. Fenomen "svako čudo tri dana" važi i u ovoj oblasti - javnost je kratkotrajno zainteresovana za probleme zagađenja samo ako i kada se dogodi nesreća koja odnese ljudske živote dok se na dugotrajne "sitnije" probleme koji u širim vremenskim okvirima ugrožavaju i odnose mnogo više života gleda kao na normalno ili neminovno stanje. Najbolji način da pozitivno utičete na druge ljude je lični primer.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Kako se ponašati u prirodi?